"Čuda se dešavaju. To znam i to je oduvek i zauvek utvrđeno u samoj osnovi moga načina mišljenja i moga osećanja sveta. Ali, ipak ima nešto što liči na čudo, a to je - naša neuništiva i neobjašnjiva ljudska potreba za čudom" - ispisao je Ivo Andrić u "Znakovima pored puta".

Svoje čudesne znakove ostavili su sveti lekari - Kozma i Damjan. Već nekoliko godina za redom, 14. novembra to je krsna slava zdravstvenih radnika. Sveti Kozma i Damjan, znani kao Sveti vračevi, rodeni su u Aziji, od oca neznabožca i majke hrišćanke. Majka Teodotija, svetozavetne knjige kažu, živeše bogugodno, čemu je svoju decu učila. Vaspitavala ih je u hrišćanskoj veri i u izučavanju Svetog pisma. Upućivala ih je u svakovrsne vrline. Kada su Kozma i Damjan odrasli, postali su "dva svetilnika na zemlji, sijajući dobrim delima". Bog im je podario isceliteljsku moć. Lečili su sve bolesti, lečili su dušu i telo. No, nisu lečili samo ljude, nego i stoku. Oni "izbavljahu od bolesti ne toliko biljem, koliko imenom Gospodnjim, i to bez plate i nagrade, zabadava, ispunjujući zapovest Hristovu: zabadava dobiste, zabadava dajte. Zbog toga ih verni i nazvaše besplatnim lekarima i besrebrnicima".