Što se tiče fiksnih radova (koji su najprijatniji za nošenje a izgledom najbliži prirodnim zubima mogu da se urade:

• metalokeramičke krunice,
• bezmetalne krunice,
• keramičke krunice,
• metalokeramički most,
• livene nadogradnje,
• merilend mostovi,
• konfekcijski Radix anker,
• keramička krunica na implantatu.

Krunica je takva vrsta protetskog rada koji potpuno prekriva brušeni deo zuba. Potreba za izradom krunice javlja se u sledećim slučajevima:

• kod većeg oštećenja krune jednog zuba,
• ispravljanja narušenog estetskog sklada pojedinog zuba s preostalim zubima i tkivima usne šupljine, a u vezi s njihovim oblikom, bojom, položajem ili veličinom.

Krunicama se ostvaruje izuzetan estetski utisak. Izbor materijala zavisi od platežne mogućnosti pacijenta. Pacijent može da se odluči za izradu nadoknada od jeftinijih materijala, pa sve do najskupljih i najkvalitetnijih keramika (porculana). Na zlatnu leguru, paladijum, srebrnu i plemeniti čelik, kao najčešče upotrebljavani metal, mogu se vezati akrilati, kompozitni materijali i porculan (keramika). 

Postoje i krunice bez metalne podloge koje se sastoje samo iz porculana. Njih karakterišu izuzetni estetski kvaliteti, te se stoga koriste kao nadoknade na prednjim zubima. Protetska priprema i sama izrada ovakvih krunica je zahtevnija, što do izvesne mere i poskupljuje sam rad.